Istraživanja pokazuju da jedan od 10 bolničkih pacijenata pati od infekcije povezane sa zdravstvenom zaštitom, odnosno nepostojanjem iste.
Održavanje čistoće u bolnicama je ključno za smanjenje širenja zaraza od kojih, već dodatno kompromitovani pacijenti, oboljevaju.
Ako su vam potrebni saveti o adekvatnom održavanju čistoće u bolnicama, došli ste na pravo mesto.
Evo 9 saveta za održavanje idealne čistoće u bolnici:
1. Čišćenje i dezinfekcija bolnice
Procedure i metode čišćenja bolnice moraju uključivati čišćenje i dezinfekciju cele sobe. Kada čistite površinu, čestice prljavštine se uklanjaju, ali bakterije i dalje mogu biti prisutne.
Krpe od mikrofibera su fantastične za sakupljanje prljavštine i klica na površini. Potrebno je da budu mokre i da se koristi deterdžent, kako bi čišćenje bilo efikasno.
Zatim, potrebno je dezinfekcionim sredstvom uništiti bakterije koje se zadržavaju na zidovima i površinama.
Ne preskačite teško dostupna mesta kada čistite, jer kada su bolnice u pitanju, nije važno kako izgleda pa da mislite „ovo se ne vidi, preskočiću“ već je važno da sve bude zaista čisto i da nema bakterija i virusa.
Osoblje koje čisti bi trebalo da obrati pažnju na etikete proizvoda za čišćenje kako bi ih najefektivnije upotrebili.
Recimo, da bi neko sredstvo za dezinfekciju zaista uništilo bakterije mora da odstoji na površini neko vreme, inače neće imati efekta.
Osoblje takođe mora često menjati krpe od mikrofibera kako bi sprečili dalje širenje bakterija po bolnici.
Kada se čisti ili rasprema bolnička soba, ako ćebe ili jastuk padnu na pod, odmah ih zamenite.
Osim toga, bolničko osoblje treba da savetuje pacijente da ne unose previše stvari u prostoriju. Podsetite ih da nered pogoduje zavlačenju bakterija koje mogu ugroziti zdravlje pacijenta.
2. Izaberite pravo sredstvo za dezinfekciju
Kada birate bolničke dezinfekcione proizvode, razmotrite koliko je sredstvo za čišćenje efikasno, njegov bezbednosni profil i da li će oštetiti površine.
Osoblje, takođe, mora imati sistem sa krpama ili maramicama za jednokratnu upotrebu kako bi se smanjio rizik od unakrsne kontaminacije.
3. Nosite odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu
Prilikom čišćenja bolnice, osoblje mora da nosi odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu.
Osoblje mora oprati ruke tečnim sapunom ili sredstvom za pranje ruku na bazi alkohola i staviti kecelje za jednokratnu upotrebu.
Moraju i da nose zaštitu na licu i rukavice od lateksa tako da nemaju direktan kontakt sa kontaminiranim površinama.
Nepravilna upotreba rukavica širi smrtonosne patogene.
Osoblje mora imati pristup više pari rukavica koje menjaju pri različitim zadacima. Nema smisla ribati WC koji koristi više pacijenata i onda tim istim, kontaminiranim rukavicama brisati pacijentovu natkasnu.
Kada završi, osoblje mora odložiti svoje rukavice, kecelju, naočare i hiruršku masku.
Podrazumeva se temeljno pranje ruku dezinfekcionim sapunom nakon posla.
4. Fokusirajte se na često dodirivane površine
Jedna od najvažnijih bolničkih procedura za održavanje čistoće je dezinfekcija područja koja su često dodirivana.
Pacijenti ostavljaju mikroorganizme dodirujući površine, tako da osoblje mora da se pozabavi tim područjima dodatno.
Ovo uključuje ograde za krevet, kvake, prekidače za svetlo, rukohvate za kupatilo i slavine.
Kompletno dezinfikovanje bolnice jednom nedeljno sprečava dalju kontaminaciju kako bi pacijenti ili zdravstveni radnici ostali bezbedni.
5. Čistite prvo čistija, pa tek onda prljavija područja
Velika greška je čišćenje najprljavijeg mesta, često kupatila, i preseljenje u čistije delove bolničke sobe. Kada to uradite, povećavate šansu za širenje patogena po prostoriji.
Umesto toga, najbolje je početi od soba najzdravijih pacijenata i završiti sa toaletima najbolesnijih pacijenata.
6. Smanjite zagađenje vazduha
Provetrene prostorije smanjuju mogućnost širenja virusa i bakterija kroz vazduh.
Takođe, kada se izbacuje smeće, važno je da osoblje nosi rukavice i da se kese za smeće dobro vežu kako se ne bi kontaminirao vazduh u hodnicima i drugim prostorijama prilikom iznošenja. Ne bi bilo loše koristiti i prečišćivače vazduha.
7. Izbegavajte unakrsnu kontaminaciju
Najveći izazov za bolničko osoblje je uklanjanje i odlaganje zagađivača.
Na primer, krpe garantovano vraćaju bakterije u objekat, tako da se moraju ukloniti u skladu sa tim.
Efikasan način za sprečavanje unakrsne kontaminacije je odlagaje krpa i drugih zagađivača u kese za smeće kako bi kasnije bile oprane i otkuvane na visokim temperaturama.
8. Pravilno odložite otpad
Ključno je da osoblje bolnice pravilno odlaže otpad.
Korišćene maramice, pakovanje i sredstva za čišćenje za jednokratnu upotrebu moraju se staviti u kesu za smeće, a zatim baciti.
Izbegavajte dodirivanje unutrašnjosti kese i uverite se da vreća za smeće nije prepuna.
Često dezinfikujte kante za smeće i koristite obloge da biste olakšali čišćenje i uklanjanje smeća.
Važno je napomenuti da kese za smeće moraju biti dovoljno debele da spreče cepanje, bušenje i moraju biti vodootporne.
Ako ima mokrih sadržaja, bolničko osoblje mora da udvostruči kese za smeće kako bi se osiguralo da ne procure.
9. Maksimalno smanjite hemijski sadržaj
Iako je dezinfekcija bolničke sobe neophodna, vodite računa o pacijentima i količini hemikalija koje se koriste.
Nepodnesna upotreba ili previše hemikalija nije opasna samo za pacijente već i za osobolje.
Pronađite rastvor za čišćenje koji je efikasan, ali nije prepun štetnih hemikalija.
Sada znate kako efikasno da održavate čistoću u bolnicama.
Osoblje za održavanje čistoće mora imati odgovarajuću obuku i opremu kako bi se sve površine temeljno očistile i sav otpad bio pravilno odložen.
Praćenje smernica garantuje bezbednost ne samo pacijenata, već i osoblja.